Манастир Трескавац

Опредјељење за живот

Објављено: 27. јануар 2015. у 08:30
Категорија: Корисно
Број читања: 422

Драга браћо и сестре подручне Епархије бихаћко-петровачке,
У Српском Народу и Српској Цркви, и ова календарска година је започела низом празничних радости, у светлости Празника Рођења Сина Божијег и Светог Богојављења.
Кроз ове догађаје, Црква, мајка наша, настоји сваке године да нас више и више учврсти у најузвишенијим и најважнијим истинама живота: у истини да се Бог сродио са људима, побуђен љубављу према њима, тако што се обукао у људску природу и родио се као човек, да би са људима поживео, отворио им небеса и узвео их у њих, у лепоте Царства Небескога.

Господ је, живећи у нашем свету, прочистио наш животни простор, тако што је узео на себе људске грехе и уништио их на Крсту. Сатану је поразио за нас и разрушио је његово царство смрти, које је он зли створио за људе. За нас је Христос ступио на Крст и у смрт и био положен у гроб да би са нашим, Њиме оживљеним, људским саставом устао из мртвих и учинио све нас који Њега прихватамо и у Њега верујемо учесницима Васкрсења Његовог и живота вечнога. Зато ћемо даље у наставку године, после Великог Петка, када се подсећамо на највећу љубав Божију, славити Васкрс, као догађај у којем учествују сви они који се у Цркви Христовој у Светој Тајни Крштења роде од Христа поново и тако постану сродници Његови и учесници Његових победа над сатаном, грехом и смрћу.

Али, нажалост, браћо моја мила и сестре, уместо да сви уживамо у тој части које смо се удостојили на Светом Крштењу и да се заиста осећамо као сродници Божији, и у радости учествујемо у Христовим победама над сатаном, грехом и смрћу и са Христом се радујемо у Његовом Царству, около се шире вести да многи од вас живе и мимо Христа, као да никада није било ни Божића, ни Богојављења, ни Христове љубави и Великог петка, нити Васкрсења и славне Победе Христове над смрћу, и, кроз Њега, толиких победа светих следбеника Христових, од којих су многи из реда нашега! А та наша срамота се показује пре свега у томе што се многи православни Срби са овога простора не крштавају. Неки тако и остаре, и некрштени умру, из неверовања и духовне запуштености, други опет из немарности и незнања бивају изненађени од смрти, јер их смрт уграби већ на пола животног пута или чак и раније. У сваком од ових случајева несрећници себе лишавају сродства са Богом, Његове близине, Његове светлости, утехе и радости, а своје сроднике и све нас друге који их волимо увлаче уз то и у велику тугу. Још већу бол доносе нам вести, опет веома честе, да неко из рода нашега дигне руку на себе и себи одузме живот. Какво безумље таквог чина и колика туга из њега! Док нас добри Бог стално подсећа на Себе и своју светлост, на своју победу над сваким злом, над болешћу, тамом и тугом, стално вичући: „Бог тако заволе свет да је Сина свога Јединороднога дао, да сваки који вјерује у Њега не погине, него да има живот вечни… Бог посла Сина Својега да се свет спасе кроз Њега „ (Јн.3, 16-17), зар да се опет догоди неки тако трагичан завршетак живота!!!

Не варајмо се, браћо моја мила и сестре, ништа не може бити толико безумно нити представљати толики губитак као лишити себе сродства са Богом и учешћа у победама Христовим и животу Његовом, а те дарове Христос нам даје у Светом Крштењу и другим Светим тајнама у које нас Црква Христова уводи после Крштења. Зато, чујмо поново позив пророка Божијег који подсећа свакога од нас у име Божије: „Ево, пред тобом се налазе смрт и живот. Изабери живот, да будеш жив ти и дом твој“! Као што је тај древни пророк позивао Израиља, тако ја сада позивам вас, браћо и сестре, да се редовно обраћате свештеницима наше Свете Цркве, да им откривате ране своје душе и да заједно за њих тражите лека од Христа. Нема тога тјеснаца у људском животу који Христос, Господ наш, не би могао размаћи! Немојте се стидети да својим свештеницима исповедите своје грехе! Више треба да се плашимо да ће нас неисповеђени греси удаљити од заједнице са Христом и светима Његовим у вечности, и тако нас лишити живота вјечнога и гледања лица оних нама најмилијих.

Они који још нису крштени, нека се одмах, без тренутка чекања, јаве свештенику ради припреме за Свету Тајну Крштења!

Свештеницима сам наложио да на сваком погребном скупу прочитавају ове моје рјечи као наше заједничко опредељење за живот, моје и ваше, зато што је овај тренутак важан за све нас и зато што се Срби на овом простору на погребима најбројније окупљају. Определимо се поново за Христа, приђимо Му и обећајмо да ћемо испунити све што смо од потребнога пропустили да учинимо!

Са вама и у тузи и у радости
Ваш Епископ бихаћко-петровачки
АТАНАСИЈЕ

Објављено: 27. јануар 2015. у 08:30
Категорија: Корисно
Број читања: 422